Srbija - Veliko ratno ostrvo, 19.8.2017.

            *Slike iznad su preuzete s Interneta da bi se bolje sagledao polozaj VRO-a.

            Veliko ratno ostrvo

            Na pocetku. Kazu da je Malo ratno ostrvo ustvari deo ostrva koji se nalazio u delu prema Krnjaci i da je 
            vremenom prirodnim putem spojeno sa Velikim ratnim ostrvom. Takodje ono sto danas zovu Malo 
            ratno ostrvo je ustvari Konjsko ostrvo (dok danas ta dva imena poistovecuju). 

            Oba ostrva su nastala vekovnim gomilanjem peska, sljunka i mulja koje je Dunav nosio i na ovom 

            prostoru zbog male brzine i pada terena talozio. Za ime Konjsko ostrvo kazu da je nastalo jer su na 

            njemu trgovci koji su preko reka dolazili da trguju u Beograd ostavljali svoje konje da se odmore, 

            nahrane, napoje i da budu na sigurnom. Danas je od njega ostao pojas zemlje duzine oko 300 metara i 

            sirine 60 metara nepristupacan za posetioce (godinama je sa ovog malog ostrva donosena zemlja za 

            izgradnju Novog Beograda posle 2. svetskog rata). Za razliku od svog velikog brata malo ostrvo je imalo 

            cvrscu podlogu, redje je plavljeno i kao takvo predstavljalo sigurnije mesto od Velikog ratnog ostrva.

            Pogled sa zemunske strane na Dunav i desno na Lido i deo Velikog ratnog ostrva. 

            Na Veliko ratno ostrvo prelazite preko pontonskog mosta kojeg vojska Srbije montira zvanicno 1. jula 
            (ili malo ranije) i demontira 1. septembra (ili malo kasnije). Naknadni prelasci moguci su samo camcem 
            (cena prevoza oko 200-250 dinara). 

            Pogled s Lida ka Zemunu. 

            Gradska opstina Zemun promovise Zemun kao prirodnu oazu i srce ekoloskog turizma Beograda. Za 
            gradjane su organizovane pesacke ture u julu i avgustu mesecu (u julu svakog petka ujutro od 10 
            casova a u avgustu svake subote u isto vreme). Ture vodi Zoran Mutavdzic ekolog opstine Zemun a 
            svakog vikenda bude u proseku od 100-200 ljudi. 

            Od 2005. godine oba ostrva imaju status predela izuzetnih odlika. Nekada su na ovom ostrvu bile 
            sojenice najsiromasnijih stanovnika Zemuna dok je u periodu izmedju dva svetska rata Veliko ratno 
            ostrvo imalo veliki znacaj za prehranu stanovnistva jer se gotovo u celosti obradjivalo. 

            Na oko 800 metara od Lida i pocetka ture vodic vas informise o glavnim detaljima veznim za ostrvo.

            Prvobitno je ovaj vodeni sprud izronio u 16. veku vremenom menjajuci oblik i povrsinu. U 17. veku 

            ovaj sprud je bio podeljen kanalima na tri odvojena dela u pravcu vodotoka Dunava (Malo ostrvo, 

            Veliko ostrvo i Konjsko ostrvo) dok je danas podeljen na dva (Veliko i Konjsko (danas zvano Malo) 

            ostrvo).

            Danasnji naziv Ratno ostrvo prvi put se pominje 1717. godine u vreme zauzimanja Beograda od strane 

            austrijske vojske pod komandom Evgenija Savojskog. Naziv ratno potice od ratnih operacija u

            prethodnim vekovima koje su pocinjale sa ovog ostrva.

            Kasnije su stanovnici Zemuna zvali ovo ostrvo Cigansko dok je posle Prvog svetskog rata nosilo ime 
            Sirotinjsko. 

            Na ostrvu su cesti boravci studenata beogradskih privatnih i drzavnih fakulteta uz odrzavanje raznih 
            seminara ili eko kampova kao sto je “Sacuvajmo Dunav”. 

            Za nepoverovati. Priroda na 2 km vazdusne linije od centra Beograda.

            Ostrvo karakterisu Invazivne biljne vrste. Ove vrste unete na ostrvo od strane coveka stvaraju 

            negativan uticaj na postojeci ekosistem. Njihov uticaj je ogroman i uglavnom nepovratan. Mogu da se 

            “takmice” sa autohtonim vrstama te da deluju kao stetocine pa cak da sire alergije ili infektivne

            agense. Nakon odredjenog vremena mogu u potpunosti promeniti biodiverzitet podrucja pa se za ovaj 

            problem zahteva i medjunarodna saradnja.

            Na ostrvu je zabranjena upotreba hemijskih sredstava pri suzbijanju biljnih bolesti i stetocina jer usled 

            poplava mogu izazvati zagadjenje podzemnih voda.

            Ostrvo je znacajno kao stalno ili sezonsko staniste oko 182 vrste ptica odnosno kao jedna od vaznih 
            stanica prilikom njihovih migracionih kretanja ili kao zimovaliste. Oko 77 vrsta se ovde gnezdi, 52 vrste 
            su stanarice a 25 vrsta selice. U zimskom periodu ovde zimuju 34 vrste ptica iz severne Evrope i to je 
            jedina prilika da se mogu sresti u Srbiji. Samo ostrvo je okruzeno plicim terasama koje su pogodne za 
            ishranu pataka. Na ostrvu u odredjenom trenutnu moze da boravi i 10000 jedinki pa je ovo podrucje 
            proglaseno i podrucjem od medjunarodnog znacaja za ptice (IBA). 

            Sa pojedinih delova ostrva pogled na Kalemegdan. 

            I kulu Nebojsu (cesto pogresno zvanu Nebojsina kula). Ime je nastalo od negacije glagola bojati se a ne 
            od imena Nebojsa. 

            Jedan od vidikovaca na istocnom delu ostrva. 

            Mesto gde zavrsava kanal Veliki Galijas. Predstavlja znacajno prirodno riblje plodiste. 

            Listopadni cetinar (Taksodijum). Interesantno. Prvi put cujem za cetirane da ima i listopadnih:-). 
            Taksodijum potice iz mocvara i recnih tokova jugoistoka Severne Amerike (od Luzijane do Floride). 
            Uglavnom je rasprostranjen po juznoj i zapadnoj Evropi. Raste na vlaznim mestima gde ne moze da 
            raste ni jedan drugi cetinar. Visine je od 30-50 metara sa zivotnim vekom od 500-600 godina a u nekim 
            slucajevima 2000-6000 godina. 

            Crna topola. Nalazi se na aluvijalnim terenima velikih reka na podrucjima zapadne, srednje i istocne 
            Evrope kao i Sibira i centralne Azije. Dostize visinu oko 30 metara a ima siroku i retku krosnju. Na 
            pocetku kora joj je glatka a kasnije se javljaju uzduzne pukotine sa cvorovima koje poticu od 
            “uspavanih” pupoljaka. 

            Tura je kruznog karaktera i zavrsava se ponovo na severnom delu ostrva kod plaze Lido. 

            Pogled na kulu Gardos i severni deo plaze Lido.

            Kula Gardos jedna je od cetiri Milenijumske kule koje su izgradjene po naredjenju madjarskih vlasti na 

            sve cetiri strane sveta u najudaljenijim gradovima carstva a povodom hiljadu godina doseljavanja 

            Madjara u Panoniju. Kula visine 36 metara izgradjena je u najjuznijoj tacki tadasnje carevine u Zemunu 

            1896. godine na uzvisenju Gardos.

            Zemunska kula jedini je spomenik Madjarske carevine koji je ostao na teritoriji drugih drzava. 

            Nakon zavrsetka pesacenja odmor na 1840. kilometru od Amsterdama:-).

            A onda povratak u stari deo grada s pogledom na deo Patrijarsije te sabornu crkvu Svetog Arhangela 
            Mihaila i Beogradjanku. 

            Ostale fotografije mozete da pogledate na adresi https://duskoopacic.smugmug.com/